Боравишна дозвола у Италији

Како смо у претходном чланку говорили о процедури визирања, која је неизбежна да одете у Италију, овог пута причамо о једној другој процедури која се дешава у Италији. Наиме, један од првих корака које морате обавити када дођете у Италији, јесте апликација за боравишну дозволу, тј. чувени ‘’permesso di soggiorno’’.

Један од првих докумената који вам је потребан јесу ‘’codice fiscali’’, a сад ћу вам појаснити и шта је то. Сви знате шта је јединствени матични број, ЈМБГ, е па то су вам ‘’codice fiscali’’ у Италији. Напомињем да сте без њих скоро као без једне руке. Поред боравишне дозволе, неопходни су вам да отворите рачун у банци, купите картицу за телефон, уведете интернет и многобројне функције, тражиће вам га на многим местима. Њих вадите само једном кад уђете у Италију и то је то. Ваде се у ‘’ Agenzia delle Entrate’’ или у италијанској амбасади. Дакле ово вам је први корак. 

Други корак је да одете у њихову пошту и да тражите коверту са документима за издавање боравижне дозволе. Папипи који су унутар те коверте су битни јер ће вам помоћи да попунити неопходне образце. 

Оно што ви убацујете од докумената, пишем из личног искуства, али оставићу и неколико корисних линкова је следеће:

1.       Копија прве стране пасоша, визе и копија стране где имате печат када сте ушли у Италију.

2.       Codice fiscale

3.       Уплаћено здравствено осигурање, уколико не уплатите осигурање у Србији, имате могућност онлине плањаћа путем сајта који ћу оставити у дну објаве. Нема потребе да вам детаљно објашњавам, имате инструкције на енглеском и врло је лако. Цена годишњег осигурања износи око 120е и покрива вам и остале земље Шенгена, што је супер уколико идете на размену. По мом мишљењу, исплативо је и намењено је управо нама.

4.       Потврда о упису на факултет. (a сваке наредне године прилажете потврду о наставку школовања, упису у наредну годину и положене испите)

5.       Потврда из банке са стањем на рачуну којим ћете доказати да имате средства за студије у Италији, уколико имате потврду да имате стипендију, убаците и тај документ.

6.       Уговор за стан или потвда да ћете живети у студентском дому.

7.       Сваке наредне године убацујете и фотокопију старог пермеса.

Када прикупите сва документа, онда попуњавате формулар. Било би корисно уколико имате неког искусније да вам помогне, али можете се снаћи и сами. На интернету можете пронаћи много видеа и корисних информација, тако да сам сигурна да ћете се снаћи. Оно што бих да напоменем јесте да захтев за боравишну дозволу се попуњава црном хемијском оловком, тако да испоштујте то. Будите пажљиви јер нема брљања, тако да вас саветујем да све прво попуните обичном оловком, проверите два пута и онда пређете хемијском. 

На крају оно што је потребно јесте да купите једну ‘’marca da bollo’’ од 16е. Видећете, при самом врху формулара стоји место где то треба да залепите, или можете и оставити па ће вам они у пошти залепити, само је битно да је имате.

Сама апликација кошта око 100е, поделиће вам то у две трансакције једна је око 70е и друга око 30е.

У пошти ћете добити термин за састанак у полицији и много је битно да чувате тај папирић и да га увек носите са собом. Сигурна сам да сте за тај папирић чули јер је то чувена ‘’ricevuta’’ која вам замењује пермесо док га не добијете.

Када ћете добити састанак, колико се чека после састанка да се добије пермесо и колико дуго ће вам важити пермесо је врло, напомињем врло, индивудуално. 

Италијански систем је чудан јер не постоји универзално правило, у Риму можете чекати и до 10 месеци да вам стигне пермесо, а исто може да се деси и у много мањем граду, као што рекох-нема правила. Такође, један сценарио који је врло чест јесте да када вам дају пермесо он буде важећи свега неколико дана. Знам да звучи апсурдно, али није. Вама се рачуна од датума када сте предали за њега, а не од датума када га подигнете. 

Сам састанак је исто врло индивидуална процедура, али рећићу вам главно. Доћићете доста раније од назначеног времена на рићевути како бисте што мање чекали. Понећете две фотографије са собом, формата као за пасош, уколико сте се сликали за визу, понесите те фотографије. Унутра када уђете у квестуру, тако се зове та институција, када први пут вадите пермесо узеће вам отиске, висину, записаће боју очију итд.. Сваки следећи ће вам вадити само отиске. Наравно, са собом носите пасош, то се подразумева, као и саму рићевуту. Уколико вам траже неки додатни документ поред оног што сте већ ставили у коверат даће вам имејл адресу где то можете послати. Опет да напоменем, чак и кад ставите све, они могу да вам траже да опет пошаљете, јер им је можда промакло. Е сад, шта ми је битно да нагласим, ви не морате све ово ставити у коверат што сам ја горе навела, нпр. уговор за стан. Када тек дођете можда немате уговор за стан, тако да без бриге, послаћете накнадно на мејл. Свакако вам саветујем да ставите што је више документације могуће, како би се ваш предмет био потпут и можда уштедите на чекању истог. 

Студентски мит каже да уколико немате пермесо не смете напуштати Италију, али уколико предуго чекате на пермесо, а имате рићевуту можете окушати срећу. Постоје разне приче студената, некима су Немци правили проблем што немају пермесо, мени су тражили пермесо када сам из Трста летела за Белгију, неки су плаћали и казне у Словенији, али многи, стварно многи студенти нису имали проблем да путују са рићевутом. Најбезбедније вам је да летите авионом директан лет до циљање дестинације или барем да уђете у Италију.

У квестури имате право да затражите и привремени пермесо како бисте напустили земљу, мада одобрење на тај документ је редак. Случај у ком ће вам га сигурно одобрити јесте неки здравствени разлог, уколико имате неки заказан преглед и слично. 

Последње, чиме бих и затворила овај чланак јесте да за пермесо имате право да предате 60 дана пре и после истека. Схватите ове рокове озбиљно, јер уколико не предате 60 дана после истека, можете имати проблема. Значи битно је да предате у пошти коверат, па се ви не морате нужно појавити на састанку. Ради лакшег појашњења: ја сам свој захтев предала тачно 60 дана пре истека пермеса у јулу месецу, састанак сам добила врло брзо- 12.августа, где сам била пријатно изненађена јер је обично чека дуже. Пошто сам била спречена да одем у Трст 12.августа, сад кад одем назад на студије у септембру, отићићу у квестуру, рећи им да сам била спречена и може се десити две ситуације: рећиће ми да станем у ред и чекам или ће ми рећи ког датума могу доћи. Ово ми се свакако више исплатило него да сам тек у септембру предала за пермесо, јер састанак не бих добила пре октобра/новембра и ако узмемо у обзир просечно чекање истог од 4 месеца (у Трсту), не бих га добила пре јануара/фебруара, док овако постоји могућност да ми га издају већ до децембра. Свакако, саветујем вам да се појавите на састанаку, али ето објаснила сам вам шта се дешава када морате пропустити исти. 

На крају желела бих да се оградим да нагласим да је ово искључиво моје лично искуство и неки савети које сам ја покупила од старијих генерација. Тако да не схватајте ово као једини извор информација, али неким добрим почетком- може!

Следећи пут ћу вам писати о стипендијама,а а до тада надам се да је чланак о визама, заједно са овим, био од користи.

https://gchumanrights.org/files/eiuc/ema/docs/residence%20permit_Procedure%20and%20list%20of%20documents.pdf 

https://www.waitaly.net/en/

https://youtu.be/ZNTiET-5Kaw 

https://community.ossi.rs/rs/mina-lakovic