Dan nezavisnosti Finske (Suomen itsenäisyyspäivä) 

Dok u Srbiji sezona praznika kreće sa slavama, u Finskoj zimski praznici kreću sa Danom nezavisnosti. Ovaj praznik se proslavlja 6. decembra i obeležava dan kada je Finska proglasila nezavisnost od Ruske Imperije u momentu kada su boljševici preuzeli vlast krajem 1917. godine. Nakon nesuglasica između neosocijalista i socijaldemokrata oko toga ko treba da ima vlast u Finskoj, 4.decembra 1917. godine Senat, predvođen Evindom Svinhufvudom, donosi Deklaraciju o nezavisnosti koju je usvojio finski parlament dva dana kasnije. Na ovaj način, finci su konačno prvi put u istoriji uspeli da ostvare samostalnost.

Običaji koje možete zapaziti u toku Dana nezavisnosti:

·         Procesija sa bakljama koju predvode studenti do Senatskog trga i zgrade parlamenta

·         Paljenje dveju sveća na prozoru u znak sećanja na one koji su preminuli u borbi za slobodu 

·         Svečani prijem kod predsednika gde se tradicionalno rukuje sa gostima (običaj potiče od rukovanja sa ratnim veteranima)

Ovaj dan je u Finskoj neradan.

Mali Božić (Pikkujoulu/ Lilla Jul)

Odbrojavanje do Božića počinje četiri nedelje unapred i taj period se naziva se Advent. Mali Božić odnosno Pikkujoulu/ Lilla Jul je zasnovan na Adventu. Ova tradicija potiče iz Nemačke i Švedske 1800-ih koja je ostala u Finskoj, imajući u vidu da je današnja terirtorija Finske u to vreme pripadala Švedskoj. Danas, Pikkujoulu označava finsku tradicionalnu zabavu koja se održava u susret Božiću. Pikkujoulu zabava je neformalna i organizuju  je različite zajednice, organizacije, kompanije ili prijatelji. Tradicionalno, Pikkujoulu je dan kada se prvi put služe božićna jela. To uključuje puding od pirinča sa voćem, losos i krompir, kao i slatkiši sa cimetom i đumbirom. Najtradicionalnije Pikkujoulu piće se zove glögi/glögg (finski ekvivalent kuvanom vinu), koje se može poslužiti sa ili bez alkohola. Glogi se pravi od soka bobičastog voća ili crnog vina i začinjen je cimetom, đumbirom, karanfilićem, suvim grožđem i bademima. Ukoliko se pronađete u Finskoj u ovom periodu, sigurno ćete dobiti poziv na neku od ovih zabava – nemojte ga odbiti. Finci proslavljaju Božić samo u najužem krugu porodice, stoga vam je to jedinstvena prilika da se upoznate sa običajima, hranom i pićem.

Sveta Lucija  (Lucia päivä/Luciadagen)

Ovaj prazik se obeležava 13. decembra, tačnije 12 dana pre Božića. Potiče iz Švedske, te je kao deo kulturne baštine ostao da se praznuje i u Finskoj. Sveta Lucija je bila istorijska ličnost koja je stradala kao mučenica zbog hrišćanske vere u Italiji. U katoličkoj crkvi smatra se zaštitnicom slepih i slabovidih. Sve do 1753. godine u Švedskoj se koristio julijanski kalendar i noć 13. decembra se smatrala najdužoj u godini. U srednjem veku se verovalo da je to izuzetno opasna noć, te iz straha niko nije smeo da spava, tako da su ljudi organizovali slavlja i jeli što više kako ne bi zaspali. Pored toga, ovo je bio i poslednji dan kada su ljudi mogli da jedu mrsnu hranu pred početak božićnog posta. Iako je promena kalendara pomerila zimsku kratkodnevnicu na drugi datum, nastavljeno je proslavljanje ovog praznika 13. decembra. Ovaj praznik se obeležava u školama i obrazovnim ustanovama i predvođene su priredbama sa horom, gde se bira najlepša devojčica ili devojka, koja će predstavljati Luciju i nositi venac od sveća na glavi. Ime Lucija potiče od latinske reči lux koja označava svetlost, a sama reč Božić u nordijskim jezicima potiče od stare reči hjul što označava sunčani točak, te se ovim praznikom praznuje svetlost koja nedostaje u zimskim mesecima u nordijskim zemljama. 

Božić (Joulu/ Jul)

Proslava Božića u Finskoj počinje već na Badnje veče 24. decembra i nastavlja se tokom 25. i 26. Proslavlja se najčešće u najužem krugu porodice. Okupljanje se dešava u okviru porodičnog doma, gde se večera tradicionalna hrana, otvaraju pokloni, kiti se jelka, ide se u saunu i pevaju pesme. Na trpezi se mogu pronaći losos pripreman na više načina, kuvani krompir, kaserole od šargarepe, svinjetina, salata sa pečurkama, sutlijaš i kolačići sa cimetom i đumbirom. Na ovim proslavama se pije glogi, vino, pivo, lonkero (kombinacija džin tonika i soka od grejpfruta) i bezalkoholna pića. Badnje veče je smatrano svečanijim i važnijim nego sam božićni dan. Za fince je proslava Božića bitniji događaj u godini nego recimo proslava Nove godine, koja je nekako na Balkanu značajnija. Možete lako da naiđete na koncerte u crkvama koji se dešavaju uoči Badnje večeri ili Božića.